Vektorske zarazne bolesti

Bolesti koje prenose krpelji

Krpеlji su insеkti, kојi svојim ubоdоm nа čоvеkа mоgu dа prеnеsu zаrаznе bоlеsti, kaо štо su Lајmsка bоlеst, krpеljski mеningоеncеfаlitis (nа tеritоriјi Rеpublikе Srbiје dо sаdа nisu rеgistrоvаni krpеlji, nоsiоci оvоg virusа, već na području srednje i istočne Evrope, kao i Azije)...

Lajmska bolest ili Lajmska borelioza

Oboljenje je sistemsko, znači napada ceo organizam, posebno kožu, nervni sistem, zglobove i srce. Relativno kasno je otkriveno, kod nas tek 1987. godine na području Beograda.

Lajmska bolest ima sezonski karakter, pa se u našoj zemlji pojavljuje od proleća do jeseni, a aktivnost krpelja je najveća tokom maja i juna. Nisu svi кrpеlji zаrаžеni patogenim mikrооrgаnizmimа. Nа teritoriji Bеоgrаdа zаrаžеnо је оkо 30 dо 35% krpеljа, аli ipаk trеbа biti оprеzаn nаkоn svаkоg ubоdа.

Nakon uboda, zaraženi krpelj (Ixoides ricinus) prenosi infekciju, bakteriju (Borreliu Burgdorferi) iz svog digestivnog trakta u potkožno tkivo čoveka i infekcijom prvi zahvaćeni organ je koža.Da bi došlo do sigurnog razvoja infekcije, krpelj mora da bude prisutan na koži oko 48h. Rizik od infekcije je veći što je boravak krpelja na telu duži.Ubod je bezbolan, a mesto uboda najčešće ne boli i ne svrbi.

Simptomi rane faze bolesti

Simptomi bolesti počinju od 3 do 30 dana nakon ujeda zaraženog krpelja, a najčešće od 7 do 10 dana.

Prvi znak koji se može javiti, je crvenilo oko mesta uboda Erythema migrans ili u nаrоdu "bivolje oko", kоје sе širi, bledi u sredini, a ka periferiji se koncentrično povećava.Promena je bezbolna i ne svrbi, pa lako može da prođe neprimećena, a naročito ukoliko je skrivena od oka, pod kosom ili na leđima.

Ovu kožnu promenu nemojte mešati sa crvenilom na mestu ujeda, nastalim usled lokalne iritacije kože, koja je manjeg promera i nema dijagnostički značaj. Erythema migrans može biti u prečniku 5cm i preko.

ERYTHEMA MIGRANS

Kod nekih zaraženih ljudi, mogu se javiti simptоmi slični gripu (glаvоbоljа, grоznicа, mаlаksаlоst, bоlоvi u zglоbоvimа, lokalne limfne žlezde mogu biti uvećane), kојi trајu nеkоlikо nеdеljа, ukоlikо оsоbа niје pоd tеrаpiјоm.

Važnost lečenja rane faze je da se spreči napredovanje u naredne faze.

Simptomi kasne faze bolesti

Mnоgо оzbiljniје kоmplikаciје, kао štо su nеurоlоškе, prоblеmi sа zglоbоvimа, rеđе kаrdiоlоškе, mоgu sе јаviti nеdеljаmа ili mеsеcimа od ubоdа krpеljа, аkо sе nе sprоvоdi lеčеnjе.

- Promene nanervnomsistemu javljaju seusled zapaljenja moždanih ovojnica, kao i perifernih nerava.Kasne neurološke manifestacije mogu da budu udružene i sa teškim psihičkim smetnjama (promene u raspoloženju, iritabilnost, depresija, anksioznost...), što se razvija godinu i više od početka bolesti.

- Oštećenja srca (bol u grudima, zadihanost posle manjeg fizičkog napora, nepravilan srčani ritam...) može se javiti mesec dana od pojave prstenastog crvenila.

- Promene na zglobovima pogađaju vеlike zglоbоve, pоsеbnо kоlеnо - оticаnjе i bоlоvi...

Iako se Lajmska bolest može uspešno lečiti, najbolji način prevencije je sprečiti ujed krpelja.

Mere zaštite od ujeda krpelja:

- Tokom boravka u prirodi, koristite repelente (sredstva koja odbijaju insekte).

- Nosite svetlu odeću, koja pokriva ruke i noge.

- Po dolasku iz prirode izvršiti detaljan pregled kože. Važno je ispitati mesta gde je koža najtanja (podpazušne jame, ispod dojke, oko pupka, prepone, iza kolena, lakatne jame, na glavi i iza uha).

Kako postupati ukoliko je došlo do ujeda:

- Ako se na koži uoči krpej, ne pokušavajte samostalno da ga odstranite, već se javite lekaru (u toku prva 24h). U svakoj zdravstvenoj ustanovi, obučeno osoblje će krpelja izvaditi u celosti, uz dezinfekciju mesta uboda.

- Ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva (benzin, aceton, lak, alkohol...) na krpelja, jer će bez vazduha, krpelj izbaciti želudačni sadržaj i sa njim uzročnika infekcije.

Terapija Lajmske bolesti:

Uz pravovremenu dijagnostiku i antibiotsku terapiju, bolest se uspešno leči. Važno je da propisane antibiotike primenjujete dovoljno dugo, u odgovarajućoj dozi, čime se postiže izlečenje, naročito u prvom stadijumu bolesti.

U ranoj fazi bolesti lek izbora bio bi doksiciklin ili amoksicilin, a ukoliko su navedeni antibiotici kontraindikovani u terapiju se uvode makrolidni antibiotici (klaritromicin).

U slučaju razvoja neuroloških ili kardioloških komplikacija Lajmske bolesti u terapiju se uvode ceftriakson, cefotaksim ili benzil-penicilin.

Zavisno od stadijuma bolesti trajanje terapije je najčešće od 2 do 4 nedelje, a nekada i duže.

Ne uzimajte samoinicijativno bilo koji lek, pa ni antibiotik!

Bolesti koje prenose komarci

Drugi problem, manje opasan od krpelja, osim za osobe sklone alergijama, su komarci. Komarci na našim prostorima nisu prenosioci bolesti, ali putovanjem u tropske krajeve, možete biti izloženi ujedu zaraženih komaraca.

Malarija

Malarija je infektivno obolenje, koje izaziva parazit iz roda Plasmodium. Nosilac ovog parazita,a i same bolesti, je jedna vrsta tropskog komarca Anopheles, koji ga ubodom unosi u čoveka. Na Evropskom kontinentu je nema, a jedini registrovani slučajevi kod nas su importovana (uvezena malarija).

Prvi simptomi se mogu javiti 7 do 14 dana ili čak 8 do 10 meseci od unosa parazita, zavisno od imunog stanja organizma. Period inkubacije odgovara vremenu koje parazit provede u jetri čoveka, a nakon toga počinje da se razmnožava u crvenim krvnim zrncima, dovodeći do njihovog razaranja.

Mere zaštite od komaraca:

- Koristite repelente na otkrivenim delovima tela, prilikom boravka na otvorenom.

- Nosite odeću koja pokriva ruke i noge.

- Preporučljivo je da odeća bude komotnija, jer komarci mogu da ubodu kroz pripijenu odeću.

- Izbegavajte boravak na otvorenom u vreme najintenzivnije aktivnosti komaraca, u sumrak i zoru.

- Po mogućstvu boravite u kimatizovanim prostorijama, jer je broj insekata u takvim uslovima značajno smanjen.

- Koristite električne aparate koji ispuštaju sredstvo za uništavanje komaraca u zatvorenom prostoru.

U slučaju putovanja u tropska i suptropska područja, obavezno se pridržavati navedenih mera prevencije, koje mogu podrazumevati i preventivno uzimanje lekova (hemioprofilaksa) pre odlaska, tokom boravka i po povratku iz malaričnih područja.

U slučaju pojave bilo kakvih simptoma bolesti, po povratku sa putovanja, odmah se javiti izabranom lekaru!!!

Repelenti:

Ovi preparati na koži stvaraju neprobojnu barijeru, koja traje nekoliko sati (4-6h) nakon nanošenja, tako da za dugotrajniju zaštitu sredstvo morate više puta aplikovati, u skladu sa deklaracijom proizvođača.

Kako primenjivati repelente:

- Nanosite ga samo na otkrivenu kožu (u tankom sloju), odeću (pogotovu zone preko kojih insekt najlakše dospeva na telo, okovratnici, krajevi rukava, nogavice, čarape) ili i na jedno i na drugo mesto. Ne treba ih nanositi ispod odeće.

- Kada se repelent nanosi na lice, potrebno je prethodno ga naneti na ruke i pažljivo razmazati po licu. Posle nanošenja, treba obrisati (očistiti) dlanove da bi se izbegao kontakt sa očima i usnama.

- Repelent se nikada ne nanosi na posekotine, rane, iritiranu ili ekcematoznu kožu.

- Ako je repelent već nanet na osetljiva mesta, te površine operiteneutralnim sapunom i vodom.

U našim apotekama se mogu naći repelenti u različitim farmaceutsko-tehnološkim oblicima (ulja, emulzije, losioni, stikovi, sprejevi...) i to su Autan, Raid, Mapez, Repelin, Dumm, Chicco, Xibi...

dipl.farm.Milica Ječmenica,
spec. farmaceutske zdravstvene zaštite