BILJNA VLAKNA

Pod biljnim vlaknima podrazumevaju se sastavni delovi biljnih ćelija koji uneti hranom ne podležu procesu varenja u tankom crevu, a samo se delimično razgrađuju u debelom crevu pod dejstvom prisutnih bakterija.

Godinama se verovalo da su biljna vlakna beskorisna, da nemaju efekte u organizmu i da bi ih trebalo ukloniti iz namirnica kako bi one postale svarljivije i ukusnije. Danas lekari zaključuju da se bez njih,u proseku, ne može dugo živeti ili ostati potpuno zdrav.

Prema rastvorljivosti se dele na rastvorna (pektin, biljne gume, smole i deo hemiceluloze) i nerastvorna (osteju nepromenjena nakon digestije-celuloza, deo hemiceluloze, lignin i inulin).

Izvori biljnih vlakana

Voće i povrće su dobar izvor jer sadrže i rastvoriva i nerastvoriva biljna vlakna. Od povrća najznačajnije su leguminoze mada i ostalo povrće naročito ako se koristi sveže. Od voća to su badem, kikiriki, orasi,lešnici, tj. jezgrasto voće. Najbolje izvore predstavljaju integralne žitarice i njihovi proizvodi (hleb i pecivo), a posebno pšenične sušene mekinje. One se mogu dodavati u hleb i druge pekarske i poslastičarske proizvode ili konzumirati dodate u mleko, voćne sokove, čorbe i dr. Va??no je da mekinje ne bubre dugo pri pripremi ovih jela, već u digestivnom traktu da bi njihov efekat došao do izražaja u organima za varenje.

Biljna vlakna i opstipacija

Hrana deluje kao prirodni lasativ na nekoliko složenih načina. Hrana bogata vlaknima povećava zapreminu crevnog sadržaja upijajući i zadržavajući vodu i tako stvara mekšu stolicu. Takođe, grube čestice vlakana mehanički izazivaju nervne reflekse u zidu creva pokrećući njihovo pražnjenje. Ispijanjem svakodnevno 6-8 čaša vode uz povećan unos biljih vlakana, stolica postaje mekša,potpomaže se pokretljivost creva i samim tim sprečava pojava opstipacije.

Biljna vlakna i dijareja

Pektin, oblik rastvorljivih vlakana koji se nalazi u jabukama,pirinču,dunji, rogaču cvekli, bundevi, šargarepi, može da pomogne ublažavanju dijareje tako što apsorbuje vodu i materijal koji nadražuje creva. Narendana sirova,kao i pečena jabuka (oljuštena), supa od rogačeva brašna, čorba od pirinča i šargarepe predstavljaju tradicionalna sredstva u lečenju ovog oboljenja. Banana je, takođe, odlična jer pored pektina sadrži i kalijum, koji se gubi iz organizma u toku dijareje.

Biljna vlakna i hiperlipoproteinemia

U dijetetskom režimu pored smanjenog unosa masti, namernica bogatih holestorolom i koncentrovanih ugljenih hidrata, preporučuje se povećan unos biljnih vlakana. Nerastvorna biljna vlakna doprinose smanjenu povišenih vrednosti triglicerida u krvi jer se smanjivanjem količine glukoze smanjuje izvorni materijal za stvaranje triglicerida u jetri. Biljne smole i pektin prvenstveno utiču na apsorpciju u želudcu i tankom crevu. Vezivanjem sa žuči oni smanjuju apsorbovanje masti i snižavaju nivo holesterola. Danas postoje sigurni dokazi da rastvorljiva biljna vlakna smanjuju nivo holesterola za 6-7 % kod zdravih, a kod osoba sa povišenim holesterolom čak za 10-19 %. Pri tome je od posebne važnosti da je smanjene ukupnog holesterola praćeno istovremenim smanjenjem nivoa LDL , tzv. „štetnog“ holesterola.

Biljna vlakna i dijabetes

Namirnice sa visokim sadržajem vlakana smanjuju potrebu organzima za insulinom. Vlakna skraćuju vreme kontakta hranljivih sastojaka sa površinom creva i vezivanjem ugljenih hidrata usporavaju i otežavaju resorpciju glukoze iz creva. Složeni ugljeni hidrati iz voća, povrća, žitarica i mahunarki u organizmu sagorevaju lagano i ravnomerno dajući tako dovoljno vremena insulinu da iskoristi glukozu. Ishrana bogata mahunarkama, integralnim žitaricama, voćem i povrćem može da bude najbolja odbrana od dijabetesa.

Biljna vlakna i gojaznost

Ishrana sa visokim sadržajem biljnih vlakana ima sledeće prednosti:
- Gubitak težine je mnogo lakši jer se stvara osećaj sitosti;
- Gubitak težine je mnogo brži jer veći deo kalorija ostaje nesvaren i ne može da se deponuje u telu kao mast;
- Biljna vlakna, takođe, usporavaju apsorpciju masti i ugljenih hidrata;
- Namirnice bogate vlaknima uglavnom imaju malu energetsku vrednost.

O čemu treba voditi računa

Nagli prelazak sa ishrane siromašne biljnim vlaknima na onu koja ih sadrži u znatno većoj količini može izazvati gasove, nadimanje, mučninu, povraćanje i dijareju. Do ovih poremećaja dolazi jer se usled njihove fermentacije pored nastanka kratkolančanih masnih kiselina oslobađaju i gasovi vododnik i metan. Ovi poremećaji su obično prolaznog karaktera, ali ako potraju duže treba smanjiti unos vlakana. Najbolje je da se postepeno uvode u ishranu.

Kod određenih stanja i bolesti potrebno je ograničiti unos biljnih vlakana. To su: opstrukcija creva, zapaljenje debelog creva, Kronova bolest, gastritis u akutnoj fazi, ulkus želudca u fazi bola i krvarenje, akutni holeocistitis kao i kod pothranjenih osoba.